Februar je najkraći mesec u godini i meni nekako neupečatljiv. I koliko god se trudila da ulepšam svaki dan ovog meseca, retko kad sam uspevala. Tako ni ovaj februar nije bio izuzetak. Loše vreme, tek po neki sunčan dan uspeli su da me izmame ispod toplog ćebeta i otrgnu od šolje tople čokolade, tihe muzike i dobre knjige. Tih dana sam šetala, noge sam malo protegla i van bučnih ulica našeg grada. Takođe nisu nas zaobišli ni virusi, pa smo skoro pola meseca proveli u karntinu, šmrcajući jedno drugom na uvo, krkljajući dan i noć, daveći se u narandžama i vitaminu C... Proveli smo romantičan Dan zaljubljenih, možda i najromantičniji do sada... Ali sve je bilo lakše uz moju novu sova novogodišnju čašu, koju sam sasvim slučajno početkom meseca uzela na rasprodaji. Sad mi je žao što nisam uzela još neku, makar još jednu.
Sa sivilom nestala je i inspiracija. Kako za pisanje, tako i za fotografisanje. Da bih se pokrenula, šmucala sam se po kući, nameštajući sitnice, raščićavajući ormane, plakare, cipelarnike. Radila sam sve ono što žene rade kada ne znaju šta će sa sobom, a ne drži ih mesto i opcije opuštanja ne dolaze u obzir.
I tako sam zaključila da mi treba nova kuhinja, jer ona koju smo zatekli kad smo se uselili zaluženo treba da ode u penziju. Naravno, ako je nova kuhinja onda mora da dođe i novi šporet. Ne bi valjalo da i dalje nemam mašinu za pranje sudova. I onaj zid tamo sa leve strane mi smeta i ako ga srušimo proširićemo kuhinju za pola metra. Ali i to je mnogo kada ovakav prostor ima dimenzije 1,8x1,2.. Onda tu su cevi, pločice, novi prozor... I tako... Mislim da ćemo ove godine da ostanemo kod kuće, da preskočimo putovanje i da godišnji odmor provedemo radno. Opet, to je investicija, nije kao da ću za pet godina da pravim drugu kuhinju. A možda bih konačno mogla da naučim "ozbiljno" da kuvam.
Okupirane su mi misli novom kuhinjom. Zaista ne znam šta mi je, jer iako jesam ješan tip, nisam "kuvarica"...
Čudno je šta sve čovek može da nađe u sopstvenom stanu, a da uopšte nije svestan kako se "to BAŠ tu našlo". Kad smo nasledili stan i kad smo se uselili, sve smo prevrteli, očistili, izbacili, sačuvali. Sve u skladu sa takvom vrstom preseljenja. Ali uvek ostane nešto. Tako sam u plakaru pronašla i dve prelepe slike - ulje na kartonu i lesonitu. Jedno uramljeno i drugo tek čeka svoju ogrlicu. U svojim mislima sam ih već postavila negde. U novoj kuhinji!
Odlučila sam da predsoblje ispunim uramljenim jednostavnim porukama, koje ću pročitati svaki dan kada krenem u svet, i koje će me dočekati kad se vratim. Neke sam već pronašla na internetu, odštampala, uglavila u stare, skoro zaboravljene ramove. Samo još da ih pokačim negde u onako malom prostoru. I sredim one jakne...
Zaljubila sam se u male mirisne sveće: narandža-vanila i lavanda-vanila. Imaju intezivan miris, koji mi tokom prehlade i zapuženog nosa uopšte nije smetao. Sada su deo dekoracije i miris se proteže kroz ceo stan. Mali goblen Švrće sam dobila kao poklon za 10 rođendan, pre 25 godina. Kao nov je i ovom prilikom sam ga donela iz roditeljske kuće, pa ću i njega negde udenuti. Jako ga volim.
U JYSK-u sam konačno pronašla svećnjake kakve sam želela. Imam jednu ideju, koja uključuje i njih, ali kada je realizujem pokazaću vam slike. Prazna staklena čaša od Proffisimo sveće može da ima bilo kakvu novu namenu jer je i prazna prelepa.
Konačno sam pronašla pravo pakovanje za moje suvenire - kamenčiće sa putovanja. Shvatila sam da kamenčiće iz Parge, Atine, Resavske pećine i rimskih iskopina iz rodnog grada, nigde ne mogu da nađem, a da iz Rima nisam donela nijedan! Tako da imam samo dve tegle. Ali, biće prilika. I tegli.
Par neradnih dana za vreme praznika smo proveli u Sremskoj Mitrovici. Posle toliko godina usporeni život Sremaca mi počinje prijati. Konačno uživam šetajući ulicama ovog grada, uživam u njegovoj tišini, mirnoći i vidim ga potpuno drugačijim očima. Možda su me samo stigle godine.
Ulica Slikara u jednom pasažu u SM...
Legende.
Pogled na zidove...
Voljena Sava i njeni verni pecaroši.
Tragovi u savskom blatu...
Arhitektura Vojvodine iz doba Austrougarske ne može da bude neprimećena. Drago mi je što Mitrovčani vode računa o svom gradu i što čuvaju duh prošlosti.
Poseban šarm gradu daju detalji, poput srca na šalokatrama.
Da, da. Kao i svaki veliki i poznati grad, u Sremska Mitrovica ima svog Betmena.
Park u centru grada je bio mnogo lepši kada sam ja bila tinejdžer, nego sada. Nekada je bio romantično mesto, gde su se okpljali parovi ili društvo uz gitaru i pivo. Stare klupe, popločane staze su mu davale poseban šarm. Danas klupe i svetiljke modernih linija su u kontrastu sa duhom centra grada i meni lično se ne dopadaju.
Mnogo mi se sviđa znak koji vam pokazuje šta sve možete videti u tom delu grada.
Pred povratak u Beograd smo se razboleli i zatvorili. I pored toga, nisam propustila neke događaje.
U februaru smo imali malo druženje, u divnom i izabranom društvu. Upoznali smo se sa La Roche-Posay dnevnom negom. Više o samim proizvodima, kao i detaljima radionice imali ste prilike da se upoznate preko facebook stranice. Ovim putem vas još jednom pozivam na lepu humanitarnu akciju "Podelite sa nama, mi brinemo za vas" o kojoj možete pročitati ovde.
Ostatak meseca je prošao uz knjige, filmove, serije, dremanje i odmaranje.
Preporuke meseca
Kada dane provodite leškareći i kada ste sprečeni da radite bilo šta drugo zanimljivo, ili ste jednostavno lenji, knjiga je pravi prijatelj. U takvim momentima najviše volim da se podsetim nekih starih izdanja i večnih knjiga koje mogu da se čitaju i listaju iznova. I nikada ne gube na lepoti i interesovanje za njih ne nestaje. Takve knjige za mene su knjige Karla Segana "Kosmos" i "Plava tačka u beskraju".
"Kosmos" je bila prva knjiga koju sam sama sebi kupila od prve studentske stipendije. Sećam da sam bila brucoš, da je bila jeziva 2000.godina, posle bombardovanja, protesta, haosa. Ali kad sam dobila taj ček i kada sam podigla pare, samo sam otišla u tadašnju knjižaru Stubovi kulture, predala svežanj novčanica i sa upakovanom knjigom u paprnoj kesi, otišla u svoju studentsku sobu. Mojoj sreći nije bilo kraja.
"Plava tačka u beskraju" je prva knjiga koju mi je muž poklonio. Šta reći, osvojio me je odmah i kupio za sva vremena.
Malu kocku-slagalicu mi je poklonila bivša cimerka, danas dobra prijateljica, koja je jednom prilikom bila u poseti CERN-u.
Zimske večeri su stvorene za lagane filmove, one romantične i bajkovite. Francuski film "La Bella et la Bette" ostavlja bez daha sa pričom, scenografijom, kostimima, glumom. Prelepa bajka i "Lepotica i zver" u ruhu kakvo ova priča zaslužuje. Predivan!
I za kraj sjajna pesma i fenomenalni glas - Kwbas "Walk".
Priznajem, i pored lepih momenata, nekako sam jedva čekala da februar prođe. Nadam se da će mart biti mnogo bolji i interesantniji, u suprotnom vadim onu pušku iz ostave.
Kako je vama prošao "crni" februar? Da li vam je bilo lepše i raznovrsnije nego meni, ili ste kao i ja jedva dočekali mart?
Hvala na čitanju.