Februar kod mene nije bio mnogo zanimljiv. Ceo mesec se sveo na završavanje administrativnih poslova i druženja sa lekarom češće nego što sam želela. Usled svega inspiracije za šetnje, fotografisanje, pisanje, hvatanje beleški i ideja nije bilo. Većinu dana sam provodila na nogama, večeri sam leškarila i odmarala. Ponekad mi se javila želja da uzmem aparat u ruke i krenem u pohod za onim što privlači moj pogled, ali nisam imala snage. I dok sam obaveze privodila kraju, ceo mesec je ostao iza mene. Nekako je sve brzo prošlo. I nezanimljivo...
A opet, u toj gužvi i trci, nešto sam pribeležila svojom kamerom...
Na putu do doma zdravlja prečesto sam sretala grafit "Žene u belom". Prolaskom pored nje, uvek sam se zapitala ko je ona, koje je njeno značenje, šta drži u levojruci? Zašto je u belom? A ona, stoji mirno, sa svojom tašnicom, malim smeškom i setnim očima... Volela bih da znam nešto o njoj...
Moje drage, najdraže cokule. Iako imam 30+ od Dr.Martens se ne odvajam. Samo, kako starim, tako mi se menja ukus i volim one klasične, jednostavne modele. Stare su 7 godina. Mislim da ću ovog leta kupiti još jedan par istih, jer su u to vreme na priličnom sniženju. Izuzetno udobne, lagane. Moj verni saputnik u šetnjama po beogradskom asfaltu u vreme hladnih, suvih dana. Što starije to bolje. Neizbrisiv šarm dolazi sa godinama.
Za moje ljubimice, muž mi je kupio divan par. Jako volim Snupija, i on to dobro zna. Taj mali, drski, razmaženi, a opet samo svoj bigl. Tako dobih još Snupi čaparica. Obožavam ih!
Uz Snupi čarapice je doneo svoj osmeh i punu kesu čipsa. Kaže osvojio na igri u Maxi-ju. Kupio je jednu kesicu, presrele ga promoterke i pokazale gde da uz pomoć virtuelne činije hvata padajući virtuelni čips. I moj muž je napunio dve virtuelne činije, dobio jednu pravu na poklon i još tri kesice čipsa. Naravno, čipsa davno nema, ali je činija stvorena za grickanje slaniša uz gledanje filmova.
Posle slanog red je da se gricne i nešto slatko. Novi keks iz Swees Lion kuće. Isti kao čuveni čoko-biskvit, samo što je ovaj novi punjen eurokremom! Da, da - eurokremom! Savršenstvo u kartonskoj kutiji.
Hvala našim prijateljima, znaju da smo gurmani...
Film koji je ostavio veliki utisak na mene ovog meseca je "12 Years of Slave" - "12 godina ropstva". Mnogi su ga prokomentarisali kao "jasno politički orijentisanim", ali ja jednostavno vidim izuzetnu priču čoveka koji se bori za sebe, svoju egzistenciju, svoju slobodu. Topla preporuka.
Ja sam u duši još uvek jedno veliko dete. Jako volim crtaće, jako. Dugo sam iščekivala novi Diznijev crtani "Frozen". Dizni se vratio svojim korenima, lepoj, pitkoj priči sa divnom grafikom, puno muzike, plesa, šarenila. Uz toplu čokoladu, grickalice i ćebence, odličan crtać za zimske večeri.
Moja ljubimica je konačno ponovo procvetala. Proleće uveliko kuca na vrata. Sa njim i mnogo moje nade...
Zeleno društvo moje ljubimice. Svi moji drugari u skasiji. Jej, uspela sam da odgajim mali, zeleni kutak za svoju dušu.
Naučila sam da šijem. Mislim, ne baš da šijem. Više da teram "mašinu pravolinijski". Ali meni je vredno. Za moje potrebe sasvim dovoljno. Ako preraste u nešto više - odlično. Ako ne - opet odlično. Naučila sam nešto novo.
Po ko zna koji put sređujem svoj mali rokovnik. Tokom godine ih promenim dva, ali sam odlučila da ove godine bude drugačije. Da pokušam da imam samo jedan, da ne pišem gluposti, ne crtam (dobro, švrljam jer ne znam da crtam) po njemu dok mi misli lete. Razne boje, lepe sličice koje me opuštaju, korisne informacije, neke liste želja i liste snova... Pa dokle izdržim...
Od mame i tate sam dobila dve njihove stare grafike od uglja, koje su kupili u Opatiji pre više od 30 godina. Tada su prvi put išli negde zajedno. Uramljene u stare bakine ramove od paljenog drveta. Ramovi mi se ne uklapaju u sobu, pa sam ostavila da prođe neko vreme da vidim da li će mi srce reći da ih ostavim tako, ili mojim roditeljima vratim ramove kako bi u njih smestili neke nove uspomene. A ja zajedno sa njihovim, stvorila neke moje.
U februaru sam se sa drugim blogo-koleginicama družila na promocijama. L´Oreal promocija ovekovčena mojim očima i kamerom (utiske o promociji ste mogli da pročitate ovde):
Druga je Vichy promocija nove linije pudera. Promocija drugačijeg tipa, a opet jako lepa i prijatna (utiske o promociji ste mogli da pročitate ovde):
Pred kraj meseca sam naletela na ove dve sličice na internetu. I pored svega oko mene, smejala sam se do suza. Toliko da sam ostajala bez daha. Fali mi smeha u životu, i to puno. Nedostaje mi to...
Muke Spidermana u detinjstvu...
 |
| *Izvor |
Zalazak sunca sa moje terase jedne večeri februara meseca 2014. godine. Divne boje su prekrile nebo. Davno u Beogradu ne videh ovakvo delo prirode...
Volela bih da sam imala više toga da vam pokažem, lepšeg, veselijeg kao i do sada. Ali na žalost ovog meseca nemam. Sve je nekako brzo prošlo, dok sam se okrenula oko svoje ose, februar je već otišao.
 |
| *Izvor |
I za kraj pesma koju sam toliko puta slušala tokom najkraćeg meseca u godini. Podiže mi adrenalin, a u isto vreme smiruje čudovišta u glavi.
Nadam se da je vama februar bio mirniji i daleko zanimljiviji od mog.
Hvala na čitanju.