Moj novembar je počeo jednim divnim druženjem. Uživala sam u čavrljanju sa drugim blogerkama, uz preukusne kolačiće i tople čajeve. Jedno kasno poslepodne, kapi kišice, jesenji dan, gomila devojaka na jednom mestu, razmena iskustva, ista interesovanja. Divno provedeno veče sa istomišljenicima i zaljubljenicima u svet pun divnih boja.
Sa čajanke sam otišla predivno raspoložena i bogatija za još jedno novo poznanstvo. Dobili smo i poklone.
Šetajući se ulicama Beograda jednog toplog podneva videla sam i Fiću. Odrasla sam u ovim kolima. Moj tata je 25 godina imao Fiću. I to 850! Da, da. On je bio bolji i brži od klasičnog 750 Fiće. Volim ova kola, vraćaju me u detinjstvo i dane kada sam na njegovom zadnjem sedištu proputovala staru Jugu i Dalmaciju. Bio je svuda, a najviše je voleo Hvar, Mljet i Korčulu. Moj je bio beli, a ovaj koji sam videla ovakav, sa sve "pak-tregerom":
U novembru sam pogledala i dugo očekivani nastavak "Despicable me" crtaća. Obožavam male žute minione, i samo zbog njih mogu crtani gledati u nedogled.
Ponovo sunčani vikend na Zemunskom Keju i ostaci stare železničke stanice iz perioda Austro-Ugarske...
Sve boje sunčane i tople jeseni u rodnom gradu...
... i u voljenom Beogradu...
Trudila sam se da svaki dan uživam u sitnicama.
Najviše se šminkala sa...
...i igrala sa Chanel komadima koje volim, mazim, pazim. Mala, ali vredna skupina.
Dobila sam novu kutiju za čaj. Do duše, možda nije za čaj zbog dekoracije kolačićima, ali je meni praktična za kesice, te sam joj namenila ulogu kućice za čajeve.
Odlučili smo da počnemo da ukrašavamo zidove našeg stana, jer nam prazni više ne prijaju oku. Skupljamo slike, a onda ćemo da ih uramljujemo.
Tako jedne nedelje odlučim da njemu napravim lazanju za ručak, a on ode u 10h ujutru na posao i vrati se u 20h uveče kući. Valjda nema nikog drugog do njega, ne znam. Nervira me to, ali šta da radim... I tako sam lazanju jela sama.
Stigao je prvi sneg ove zime...
A sa njim i moja prehlada koja poslednjih osam dana ne popušta. Svi planovi koje sam imala za kraj meseca su pali u vodu. Družim se samo sa ćebencetom, krevetom, čajevima i pomagačima za podizanje imuniteta.
Sinoć su došle po mene kolima, strpale me bez izgovora i odvezle na večernju sedeljku, čavrljanje, domaći burek, trač partije. Moje veštice, bez kojih mi život ne bi imao smisla.
 |
| Izvor |
Kad pogledam retrospektivu meseca, pa i nije bilo loše.
Kako ste se vi proveli? Jeste li uhvatili poslednje zračke sunca, uživali u prvim pahuljama?
Hvala na čitanju.