Dok smo bili u Rimu, posetili smo Vatikan. Iako se nalazi u gradu, Vatikan je samostalna država, najmanja ali jedna od najmoćnijih, sa svega 1000 stanovnika. Mi smo ga posetili uz vodiča. Iako je izlet koštao 35 evra, nisam zadovoljna. Imali smo svega 3-4 sata, što je nedovoljno vremena da se vidi desetina onoga što Vatikan nudi. Uz vodiča mi smo posetili Vatikanske muzeje. Iako smo imali slušalice, kao lakši način da čujemo ono što nam vodič priča, mnogo toga nisam čula. Gužva je bila ogromna, nesnosna. Kretali smo se velikom brzinom, da nisam uspela da slikam skoro ništa. A i ono što jesam većina slika je u hodu. U nekim prostorijama je zabranjeno slikanje, ali neki ljudi to nisu poštovali.
Da bi imali sliku o tome koliki su vatikanski muzeji, koliko dela ima treba da znate sledeći podatak: da bi videli svako delo koje se nalazi unutar ovih zidina i ispred njega ostali samo 1 minut, bilo bi vam potrebno 14 godina da obiđete muzeje. U ovaj vremeski period se ne ubraja poseta Sikstinskoj kapeli i Bazilici Sv.Petra.
Vatikan je opasan vekovnim zidinama koje su ogromne. Red na ulaz se dugo čeka, ali na kraju kad uđete zaboravite da ste stajali u redu 30min.
U jesen i proleće, gužve u Vatikanu su najveće, reke ljudi se slivaju u dvorištu i kroz hodnike. Kroz vrtove Vatikana prolaz je zabranjen, i parkovi su dostupni samo Papi. Naša poseta se poklopila sa proslavom dana Pape (ili nešto slično, nisam uspela da zapamtim) što objašnjava veliku posetu tih dana.
 |
| slika je sa interneta |
Na samom ulazu u Vatikan...
Žao mi je što Egipatsku izložbu nismo videli, ali dobro. Krenuli smo u deo muzeja sa antičkim figurama...
Soba tapiserija...
Soba mapa...
Fasicnatno je i svaka reč je suvišna. Sve tavanice su oslikane...
... zidovi takođe.
Posle šoka od renesansne i barokne umetnosti, ušli smo u muzej impresionizma i umetnosti modernog doba.
Videla sam i sliku Vincent Van Gogh - "Pieta"...
... kao i sliku najvećeg slikara moderne umetnosti, Salvadora Dalija - "Paesaggio angelico".
Poseta muzejima se završila poseti Sikstinskoj Kapeli. Tu je zabranjeno slikanje, snimanje kamerom, pričanje. Tu sam ostala bez daha. Iako nije velika, ono što vidite, ono što je Mikelanđelo naslikao je neverovatno. Ne postoje reči kojima bih umela da vam prenesem moje oduševljenje. Nisam slikala kapelu, ali evo par slika sa interneta da vidite remek delo.
Kad se izađe iz Sikstinske Kapele, dolazi se direktno na ulaz u Baziliku Sv.Petra, samim tim i na Trg Svetog Petra.
Bazilika Sv.Petra je najveća katolička crkva. Impozantna je, ogromna, velika. Osećala sam se jako malom kad sam ušla unutra, nebitnom, nevažnom. Prepuna detalja, skulptura, slika, prelepa i specifična osvetljenost, gomila ljudi koji šetaju sa strahopoštovanjem... Moj aparat je na žalost slab, i slike unutrašnjosti crkve nisu dobro ispale. Imam ih samo par, ali kod drage moje Dijane na blogu, možete videti sjajne slike crkve ovde.
U bazilici se nalazi i grob Sv.Petra, Mikelanđelova Pieta - jedino njegovo potpisano delo...
Kada smo izašli odlučili smo da posetimo kupolu Bazilike Sv.Petra. Ulaznica je 7 evra, ako želite da pola puta pređete liftom ili 5 evra ako ćete ceo put da idete stepenicama. Pre toga treba imati u vidu da do vrha kupole vodi 551 stepenica. Mi smo pola puta prešli liftom. Time se stiže do ravnog dela krova, gde su postavljene statue.
Kupola je Mikelanđelovo remek delo. Sad kad se setim koja sam sve njegova dela videla, ne mogu da odlučim da li je ovaj čovek bio bolji slikar, vajar ili arhitekta. Kupola Bazlike Sv.Petra je druga najveća kupola na svetu, samo za 1m u prečniku manja od kupole Pantheona. Unutrašnjost kupole je predivno oslikana, a kada pogledate dole vidite celu crkvu i ljude koju su tako mali. Tek onda shvatite grandioznost i veličinu crkve...
Odatle ima još 315 stepenika do samog vrha kupole. To je bila avantura moram priznati. Stepenice su mermerne, metalne, na nekom delu i drvene. Negde su široke, negde uzane, a najgore su one spiralne širine svega 15cm, bez ograde sa velikim brodskim konpcem za držanje prilikom penjanja. Strah da ne zapnem, padnem bio je veliki, ali želja da se popnem na sam vrh je bila veća. Na stepenicama smo se kretali u koloni, po jedan. Mnogo ljudi se penjalo istim tempom, svi smo zajedno pravili pauze, jer samo tako možete stići do samog vrha. Ako kolona negde stane ili se prekine, velika je verovatnoća da jedan deo neće imati snage da stigne do vrha. Svaka čast svima koji su se popeli gore, a posebno starijim ljudima, jer za ovaj poduhvat treba imati snage.
Ali kad smo se popeli gore, zaboravili smo na sve kad smo se osvrnuli oko sebe. Rim nam je bio na dlanu...
Odavde je predivan pogled na Trg Sv.Petra i Zamak anđela...
Silaženje je bilo mnogo lakše. Našli smo se ponovo kod ulaza u crkvu Sv.Petra, pa zatim na istoimenom trgu, videli smo Švajcarsku Gardu...
Na poslednjoj slici je kupola bazlike i gore na vrhu vidi se siva metalna ograda, odmah ispod stubova. E tu smo se popeli.
I na kraju posete Vatikanu jedan veliki zagrljaj od mene (ovo malo u zelenoj majci i tamnim farmerkama) sa Trga Sv.Petra.
Polako šetajući nazad prema Termini stanici prošli smo pored Zamka Anđela i istoimenog mosta, prošli još jednom kroz Trastevere četvrt, odmorili se na trgu Navona i kod Pantheona...
Ovim postom završavam prenos svojih utisaka o Rimu, Vatikanu, Tivoliju... Divno sam se provela, odmorila, uživala. Nadam se da ste uživali u mojim malim opisima i slikama, i da sam u vama probudila želju da posetite Rim - Večni grad.